Finansije i Osiguranje - Srbija

Naše obveznice ne dovode u problem investitore

Banka Silicijumske doline (SVB) je bankrotirala, između ostalog i kao posledica rasta kamata. Banka je, nakon što su deponenti počeli da povlače depozite, prodavala obveznice pre roka dospeća da bi došla do kapitala. Međutim, brz porast kamata u veoma kratkom vremenu doveo je do pada tržišne vrednosti prethodno emitovanog duga, bez obzira na to da li su korporativne obveznice ili državni trezorski zapisi. Posebno su pale cene obveznica sa dužim rokom otplate.

Država Srbija je u poslednjih petnaestak godina emitovala dosta obveznica i na međunarodnom i na domaćem tržištu. Kupci su banke, penzioni fondovi, ukratko institucionalni investitori. Kamate na naš dug bile su prvo visoke, pa niske, pa sad ponovo visoke. Ima li mesta za poređenje sa situacijom koja je zadesila SVB, da li kupci naših obveznica mogu da budu u problemu da izgube na njima, ili malo zarade ako uzmemo u obzir da smo zelene obveznice na primer prodali po jedan odsto kamate. I da li sada investitori plaćaju ceh perioda niskih kamata.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da vlasnik obveznica, ukoliko drži ovu hartiju do dospeća dobija ugovoreni prinos prilikom njene kupovine.

„U ovim okolnostima vlasnika obveznice ne tangira previše njen sekundarni put koji ne mora biti pravolinijski usled raznoraznih okolnosti na tržištu. Kada nastupi faza naglog rasta kamata, kao što je to bio slučaj prošle godine, onda imamo situaciju da dolazi do velikog pada cene ranije izdatih obveznica jer se moraju prilagoditi višim kamatama. Rast kamata znači niže cene obveznica. Ova situacija može biti nezgodna za investitore, pre svega profesionalne, koji iz ovog ili onog razloga treba da prodaju obveznice. Takva situacija bila je sa SVB koja je morala da prodaje obveznice kako bi prikupila likvidna sredstva za isplatu deponenata. Slično se desilo prošle godine sa britanskim penzionim fondovima koji su upali u veliki problem kada su morali da prodaju obveznice po niskim cenama”, objašnjava ovaj broker.

Svakako ko je kupio obveznicu u prošlosti po nižoj kamati nije u sjajnoj situaciji. U najboljem slučaju, ako drži hartiju do dospeća, dobiće prinos koji je znatno niži od trenutnih zarada, ali to je rizik dugoročnih ulaganja. Obrnuto, da je došlo do nastavka pada kamata ovi ulagači bili bi na dobitku.

„I banke sa domaćeg tržišta koje su kupci našeg državnog duga sigurno nisu srećni sa portfeljom obveznica koje sada nose mali prinos, ali ako te hartije budu mogli da drže do dospeća barem neće pretrpeti gubitke koji bi nastali u slučaju prodaje na sekundarnom tržištu”, navodi Gujaničić.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, kaže da su kupci srpskih obveznica međunarodni institucionalni investitori.

„Mi smo mali i beznačajni u tom pogledu da bismo napravili čak i jednoj banci problem. Kod SVB je bio problem što su oni imali višak likvidnosti i plasirali su novac u kupovinu državnih hartija od vrednosti. U trenutku kupovine, pre dve godine, te hartije su davale minimalni prinos ili su čak imale negativnu stopu tako da su morali da doplate da bi ih držali u svom portfelju što je, na primer, slučaj sa nemačkim obveznicama. Prodajom na sekundarnom tržištu pre dospeća oni ne da nisu mogli da zarade, nego su bili na gubitku”, napominje Nikolić.

Naše hartije su uvek odbacivale znatan prinos i zato to nije uporedivo, dodaje. Kada bi banka došla u problem da mora i na taj način da se spasava to je njen kraj i nije bitno čiji će papiri presuditi. Naši svakako neće, jer su beznačajni kod svih tih velikih banaka. Ovde se govori o stotinama ili hiljadama milijardi dolara ili evra duga. Naš dug nije uopšte bitan sa aspekta solventnosti velikih banaka i investitora.